Listi rizika od srčanih bolesti dodat je i predugačak radni dan

PREKOVREMENO DO INFARKTA

Ako ste primorani da radite prekovremeno, uzmite savete stručnjaka u obzir: radni dan od 11 sati povećava rizik od bolesti srca za 67 posto!
Uz povišen nivo ukupnog holesterola, godine starosti, pozitivnu porodičnu istoriju postojanja bolesti, pušenje, dijabetes i nizak nivo dobrog holesterola, stručnjaci spisku rizičnih faktora za srčane bolesti dodaju i dugačak radni dan.
Istraživanje kardiologa londonskog University Colleagea pokazalo je da radnici povećavaju rizik od srčanog udara i drugih bolesti srca ako rade više sati nego što se preporučuje.
Ispitanici koji su radili 11 sati dnevno ili duže, bili su 67 posto izloženiji srčanim bolestima nego radnici koji su radili sedam do osam sati.

Do ovog rezultata su došli britanski stručnjaci koji su pratili gotovo 7100 zaposlenih u državnim službama kroz razdoblje od 13 godina i posebnu pažnju obratili su na one sa znakovima bolesti srca (do kraja istraživanja oko 2,7 posto je razvilo neku srčanu bolest).
Ispitanici su vodili računa o broju sati provedenih na poslu, uključujući i posao koji su obavljali od kuće. Oko 54 posto je radilo sedam do osam sati, dok je 21 posto ispitanika radilo devet sati dnevno. Deset radnih sati je provodilo 15 posto ispitanika, dok je nešto više od 10 posto osoba provodilo 11 sati ili više na poslu.
“Osobe koje duže rade možda imaju manje vremena za vežbanje, zdrave prehrambene navike i posete lekaru. Možda su izloženiji stresu, manje spavaju i svojim ponašanjem doprinose riziku od bolesti krvnog sistema”, izjavio je tim povodom dr Gregg Fonarow, kardiolog Medicinskog fakulteta David Geffen Univerziteta iz Kalifornije.

Risto Fruškogorski, travar i energoterapeut, po diplomi lekar, živi u srcu Fruške Gore u skladu sa prirodnim zakonima

BILJE JE NAJLEKOVITIJE TAMO GDE ZMIJA PEVA

Idući drumom ka vrhovima Fruške Gore levo se odvaja put za selo Bešenovački Prnjavor, gde se nalazi istoimeni manastir, tačnije njegove zidine. Mobilni i radio gube signal, kažu da se na ovom prostoru ništa ne može detektovati ni radarom. Na tabli piše – Nacionalni park.
Kuća našeg domaćina Rista, travara i energoterapeuta, nalazi se na pola puta između manastira Bešenovo i Male Remete. Ispod nje je jezero, a iznad Letenka – najviša kota Fruške gore.

Novi dom
- Ništa ne posedujem od materijalnih stvari i ništa mi ne treba. Sve ovo što vidite nije moje. Svoje sam ostavio u Bosni, a mislio sam da ću tamo živeti i dočekati starost, a evo me ovde i srećan sam. Zato kažem da se prezivam po tome gde se sada nalazim – Fruškogorski. Kuću, voćnjak, čokote loze, automobil, sve sam dobio na korišćenje od ljudi – prijatelja kojima sam pomagao. Nikome ništa ne naplaćujem, ali su mi pomogli da od postojeće kućice napravim ovaj prostor. Vrata sam sam rezbario, kao i moje gusle. Volim i da slikam, objašnjava Rista prostor u kome se nalazimo.
Na krovu je vetrenjača, a uz nju uređaj za solarnu energiju čime se kućna mreža napaja sa dovoljnih 4,5 kilovata. Iza voćnjaka je arterški bunar sa kišnicom, a voda se isključivo pije sa Dedinog izvora koji se nalazi nedaleko odatle. Izvorska voda se odmah naliva u staklenke, jer tada, kako napominje naš sagovornik, ne gubi dragocenu vrednost.

Otisak prsta
- Kad moje ruke osete šta je sa čovekom i moja čula to vide, tek onda počinjem sa tretmanima i propisujem i biljnu terapiju. Nemam recepte unapred. Svaki je čovek poseban slučaj, jer da je drugačije, bilo bi u svetu bar dva čoveka čiji je otisak prsta isti. Kad bi svi imali isti otisak, onda bi moglo da se problemi reše jednim receptom za određenu bolest. Nekom će pomoći ova, nekom ona biljka. Pored toga što je potrebno poznavati svojstva trava, još važnije je znati ih dozirati. Ni kod iste osnovne bolesti nemoguće je napraviti jednu, recimo, mešavinu trava, pa – idemo dalje. Takođe, sasvim je drugačije dejstvo cveta ili lista iste biljke.

Sve planine su moje
- Mnogi se varaju, bilje ne može biti dovoljno lekovito ako raste ispod 700 metara nadmorske visine jer su velika zaprašivanja i trovanja, a posebno u Vojvodini. Čajevi od ovog bilja koje ovde raste na 300 metara se mogu preventivno piti, ali tek kada se ono očisti potapanjem u hladnu izvorsku vodu, pa onda da se suši i koristi.

Biljke za preparate koje pravim, bilo da su čajne mešavine ili melemi na bazi meda, nabavljam sa vrhova iznad 700 metara nadmorke visine. Nema planine koja nije moja, odasvud imam trave – od jugoistoka Balkana do Dalmacije i Hvara. Hvar je ostrvo koje ima najviše sunčeve svetlosti i zato bilje ima najjača lekovita svojstva. Inače, svuda gde se nalazi jak, ljut krečnjak, tamo gde sretneš zmiju gde peva, tu su biljke najlekovitije. Kada me pitaju gde je najbolje brati kažem – tamo, brate, gde jedva priđeš.

Baba Bojanine tajne
Kako mali je, seća se naš domaćin, čuvao ovce po Romaniji a u tajne bilja ga je uputila njegova baba Bojana, čuvena vidarka toga kraja:
- Bavila se i travama i mnogim drugim veštinama iz oblasti narodnog lečenja. Kada je imala 114 godina otišla je u planinu i nije se vratila. Našli su je kad je sneg okopnio, oko Đurđevdana. Tamo nije bilo čoveka koji se nije razumeo u trave, a bar jedno iz kuće je znalo kako se namešta lom, uganuće, kako se spasava od ujeda zmije, namešta želudac… To znanje se prenosilo vekovima sa kolena na koleno. Mene je to povuklo, prvo sam naučio da lečim ovce praveći biljnu smešu protiv metilja od jedne vrste stolisnika i još nekoliko trava. To je bila prva nauka u mojih 4-5 godina.

Rat u Bosni

Mnogo godina kasnije počeo je, otkriva, da spravlja i preparate na bazi trava:
- Prekretnica je bio rat u BiH. Učestvovao sam u njemu, u onoj pustoši moje znanje je bilo dragoceno. U hitnim situacijama, kod ranjavanja, uvek mi je pomagao stolisnik, on je za rane najbolji kada se na nekom deblu istuče drvenim tučkom i na živu ranu privije. Tako su se i hajduci lečili. Pomaže i kod gangrene, samo što se za to oboljenje koriste još neke trave. Stolisnik ne dozvoljava proboj bakterija u krv. Zato i raste na planini, uz puteve, da se nađe kome zatreba.

Najčešće pomaže deci
- Ljudi sebi odmažu na ovaj ili onaj način. Zato prihvatam najviše da radim i lečim decu do 17 godina, jer još nisu ustalila navike i loš način života. Međutim i tu su roditelji presudni, jer u ozdravljenju deteta 70 posto čini učešće roditelja, a moje – 30 posto. U zavisnosti kako se oni ponašaju, tako će biti. Nije mi teško da zbog deteta pređem i 100 kilometara da mu pomognem.

B. Đ.

Mladen Kostić, psiholog o geštalt terapiji

ZA RADOSNIJI ŽIVOT

Mladen Kostić, klinički psiholog i psihoterapeut, osnovao je 1991. godine Geštalt centar u Beogradu, i prvi uveo ovu terapiju na područje bivše SFRJ. Kada je počinjao da radi na ovim prostorima nije bilo stručnjaka za ovu oblast. Odlučio je da se u inostranstvu usavrši i onda ovde formira grupe koje bi pomagale ljudima geštalt terapijom. U prvo vreme samo su se psiholozi, psihijatri i lekari bavili ovom terapijom, a kasnije su počeli da se uključuju i pedagozi i defektolozi. O kakvoj terapiji se, zapravo, radi?
U geštalt psihoterapiji se naglašava ovde i sada. Značajno je ono što se sada događa. Po geštaltističkom shvatanju, postoji samo sada, prošlost je samo u našem sećanju i našim beleškama. Mi prolazimo kroz sada i važno je kako se mi sada osećamo, šta mi sada mislimo i radimo. Budućnost takođe ne postoji, sem u našim planovima i predviđanjima. Realno je samo sada. Prvi stepen ove terapije je rad na jednostavnijim problemima u vidu geštaltistički orijentisanog savetovanja, a drugi stepen je rad sa ozbiljnijim slučajevima koji zahtevaju posebnu metodologiju rada i taj terapijski proces duže traje.

PROBLEMI SA PRIHVATANJEM REALNOSTI
U početku su geštalt terapeuti radili samo sa neurotičarima i sa zdravim ljudima koji su se u jednom trenutku života našli u situaciji da im je potrebna neka stručna pomoć. Kasnije se terapija proširila i na druge tegobe sa kojima ljudi dolaze. Tako danas geštalt terapeuti pomažu zavisnicima, graničnim slučajevima, ljudima sa psihozama i karakternim poremećajima, deci, adolescentima. U poslednje vreme geštalt terapija posebno pomaže povećanju zadovoljstva življenja, čini da ljudi budu radosniji, efikasniji u onome što rade i zadovoljniji životom uopšte. Ne možemo reći da su to ljudi sa nekakvim poremećajima, ali jesu sa izvesnim teškoćama u uklapanju, u prihvatanju realnosti, bilo da je to u okviru porodice, posla ili socijalnog funkcionisanja.

MOTIVISANOST, ODRICANJE, DISCIPLINOVANOST I ISTRAJNOST
U rešavanju problema geštalt terapeuti koriste četiri komponente:
- motivisanost ili unutrašnji pokretač
- odricanje ili da bismo nešto dobili moramo nešto i da damo
- disciplinovanost ili da radimo sve što je potrebno
- istrajnost ili da ne odustanemo kada ne treba.
Doktor Kostić pacijentima kaže da je ipak potrebno neko njihovo angažovanje jer rešenje neće doći samo od sebe. Kroz ono što se dešava u terapijskom procesu oni sami odlučuju da li će ostati u tome. Neki nastave sa terapijom, a neki posle par terapija odustanu jer postanu svesni da je sve na njima i da niko drugi sem njih samih ne može da dodje do rešenja. Oni koji hoće stvarno da urade nešto od sebe i unesu tako promenu u svoj život, ostaju u terapiji do kraja.
Jedno okretanje ka sebi i jedan pokušaj da se vidi gde sam ja u svemu tome, nije tako jednostavan. Mnogo je lakše prebaciti odgovornost na nekog drugog i opravdati se nemanjem vremena, kišom, suncem ili ekonomskim i političkim okolnostima. Kad u nama sazri motivisanost i želja da uspemo, i problem ćemo rešiti. Rešavanjem onoga što je ključni pokretač jednog lošeg stanja, dolazi i do poboljšanja na drugim poljima. Zato je važno da se ljudi čim se pojavi neka teškoća u njihovom funkcionisanju opredele za, na primer, geštalt terapiju ili neki drugi vid psihoterapeutskog lečenja.
J. N.

Telo iščekuje posledicu hrane koju će možda pojesti

MUČNINA OD GORČINE

Da bi nam pripala muka, dovoljno je da samo okusimo izuzetno gorku hranu (a ne progutamo je). “Naše telo iščekuje posledice hrane koju ćemo možda pojesti, nezavisno od toga da li ta hrana sadrži toksine ili antinutrijente”, tvrdi Paul Breslin sa Univerziteta Rutgers.
Baš kao što obećanje ukusnog zalogaja može da izazove pojačano lučenje pljuvačke, tako i iščekivanje gorkog ukusa, koji je povezan s većinom toksina iz biljaka, može da dovede do mučnine.
Ispitanici su u ustima držali gorak, netoksičan rastvor tri minuta i na kraju su ga ispljunuli. Po nivou gorčine, ovaj rastvor je otprilike bio jednak sirupu za kašalj i sličnim proizvodima za prehladu. Većina ispitanih je rekla da je osećala mučninu, što nije bio slučaj kada su probali nešto slatko ili slano.

Dok su ispitanici držali rastvor u ustima, istraživači su elektrodama merili aktivnost u njihovom želucu. Određeni uzorci aktivnosti trbušnih mišića su pokazatelj mučnine. Na taj način su potvrdili istinitost tvrdnji ispitanika koji su rekli da su osećali mučninu.
“Pokazali smo kako nas naša tela kažnjavaju zato što smo u ustima držali jake toksine, a naš želudac odgovara tako što zarobi te toksine i povrati ih ako su progutani”, zaključio je Breslin.
Osobe koje su sklone mučnini, na primer trudnice ili bolesnici koji su pod hemoterapijom, trebali bi da izbegavaju gorke ukuse, jer je u nekim slučajevima “ekstremna mučnina gora od ekstremnog bola”, savetuju istraživači.

Identifikuje hranu, broj kalorija, proteine, masnoće, ugljene hidrate…

I PHONE RAČUNA KALORIJE

Ako ste zabrinuti oko toga koliko kalorija sadrži komad pizze ili čokoladne torte koji upravo želite da pojedete u tome može da vam pomogne nova aplikacija za iPhone. Postupak je krajnje jednostavan. Kada iPhoneom slikate jelo koje nameravate da pojedete, na ekran, zahvaljujući aplikaciji, gotovo istovremeno stiže opodatak o broju kalorija koje sadrži. Aplikaciju nazvanu MealSnap razvila je društvena mreža za ljubitelje fitnesa DailyBurn koja je već izdala nekoliko iPhone aplikacija povezanih s fitnesom i ishranom. “Baza podataka može brzo da identifikuje hranu, broj kalorija, proteine, masnoće, ugljene hidrate, vitamine, sve što želite da znate”, rekao je Andy Smith, direktor DailyBurna.

Rizik povećan za 30 posto

RAK JAJNIKA POVEZAN SA KORIŠĆENJEM TALKA

Faktorima rizika za rak jajnika, porodičnoj istoriji, erapiji hormonima, lekovima za plodnost i gojaznost, stručnjaci sada dodaju još jedan – talk puder koji se nanosi na područje genitalija.
Redovno korišćenje talka je povećalo izglede za nastanak ove maligne bolesti za oko 30 posto. Žene koje su duže vreme koristile talk puder u ozbiljnijoj su ugrozile zdravlje, jer su one izložene dva do tri puta većem riziku od raka jajnika.
“Uvek sam savetovao ginekologe: ako pregledaju ženu i vide da koristi talk na vaginalnom području, neka joj kažu da prestane “, izjavio je dr Daniel Kramer iz Bolnice za žene u Bostonu, vodja istraživanja.
“Ako se ne očisti s kože nakon korišćenja, posebno ako je reč o čestom korišćenju, puder može da presje u donji genitalni trakt i izazove upalu. Čestice talka su pronađene u limfnim čvorevima i drugom tkivu pacijentkinja s rakom jajnika”, objasnio je Kramer.
Iako nisu u potpunosti sigurni na koji način upotreba talk pudera na genitalnom području može da dovede do raka jajnika, istraživači veruju da on deluje na sličan način kao i azbest – ključan je porast broja molekula koji povećavaju sklonost ka upalama.

Super voćka će štititi oči, srce, sprečavati rak, Alchajmer, dijabetes…

JABUKA SMANJUJE NIVO HOLESTEROLA

Jabuke pomažu u snižavanju nivoa holesterola i mršavljenju, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Unvierzitetu u Floridi. Otkriveno je da su žene, koje su jele 75 grama suvih jabuka na dan, tokom šest meseci smanjile nivo lošeg hlesterola, (krivca za začepljenje arterija), za gotovo četvrtinu. Pao je i nivo drugih jedinjenja koji su povezana s bolestima srca i moždanim udarom, dok je količina dobrog holesterola porasla za oko četiri posto. Žene su takođe prosečno izgubile nešto malo manje od dva kilograma, iako su jedenjem jabuka svaki dan unosile dodatnih 240 kalorija.
Koristi od svakodnevnog jedenja svežih jabuke vide se već nakon četiri ili pet dana, tvrdi vodja istraživanja Bahram Arjmandi. Naučnici trenutno rade na stvaranju ’superzdrave’ jabuke koja bi se na policama supermarketa trebala da se pojavi za četiri do pet godina. Nova jabuka bi trebalo da obiluje hranjivim materijama koje će moći da zaštite oči, zglobove i pomognu u lečenju bolesti srca, raka, Alzheimera i dijabetesa.

Docent dr Fadilj Eminović, dr Gordana Nikolić, defektolog, o lekovitosti muzikoterapije

POPRAVLJA VID, MOTORIKU, GOVOR…

Tags: alternativna, bilje, Časopis, fadilj eminović, gordana nikolić, magično, muzikoterapija

Docent dr Nada Plavša sa Katedre za pčelarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu upozorava

DOMAĆI MED NIKO NE KONTROLIŠE

Kvalitetan med moguće je dobiti jedino ako su pčele zdrave. Dakle, bez zdrave košnice, nema bezbednih pčelinjih proizvoda – ističe docent Nada Plavša, doktorka pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i dodaje:
- Pčelarstvo u svetu je desetkovano jer je visok procenat uginuća pčela. U Americi iznosi oko 60%, što je itekako zabrinjavajuće. Kod nas ne postoje tačni podaci jer ne znamo tačan broj pčelinjaka i pčelara da bismo mogli da registrujemo stanje u jesen i na proleće. U našoj zemlji postoji veliki problem jer ne postoji tačna identifikacija proizvođača, niti prava kontrola pčelinjih proizvoda. A trebalo bi da se svaki pčelar vodi u evidenciji Ministarstva poljoprivrede, sa tačnim brojem košnica i lokacijom pčelinjaka.
Ali pčelari, oni pošteni, jedva sastavljaju kraj s krajem i svaki novi namet je direktna pretnja po opstanak.
- Većina pčelara od kojih se otkupljuje med nema potvrdu o pregledu, što predstavlja osnovnu prepreku u otkupu i izvozu meda. Prema novom zakonu o bezbednosti hrane, osnovni problem predstavlja neophodnost posedovanja VES uverenja, a uslov za njegovo dobijanje je sezonski pregled pčelinjaka. Zatim, nažalost, ne postoji jedinstveni registar paša. Po pravilu, pčelar bi trebao da se javi osobi zaduženoj za određeni region kada dovozi svoje pčele. Ne bi došlo do pretrpavanja pašnjaka, a i tačno bi se znalo ko dolazi, pa bi se lakše sprečavalo širenje bolesti koje dovode do uginuća pčela.
Strožija kontrola proizvođača pčelinjih proizvoda je neophodna, ali i teško izvodljiva pre svega što je pčelarstvo veoma usitnjeno jer većina pčelara ima do 20 košnica. Ako već ne možemo imati zdrave pčele i kvalitetan med, onda preostaje da ga uvozimo. Kineski je na lošem glasu, ali zato imamo širok izbor ekoloških uvezemo kvalitetan med, za čoveka sa ovih prostora najdelotvorniji je domaći jer takav zadovoljava potrebe organizma koji se razvijao u istim uslovima. S druge strane, uvoz bi polako gušio pčelarstvo, a ako ostanemo bez pčela, i bez oprašivanja naših njiva, jednostavno ostaćemo gladni. ‘
Malo prostora ostaje za izbor u kupovini kada se zna da je država nemoćna da zaustavi falsifikovanje meda.
- Falsifikovan med je vrlo teško razlikovati od prirodnog i na oko je skoro nemoguće primetiti razliku. Ovaj „med“ neće biti toksičan, ali neće biti ni od koristi. Većina kupaca traži med u tečnom obliku, što je najčešće pogrešno, jer ako je ukristalisan, tada se rađa sumnja u verodostojnost proizvoda.
Šta treba znati prilikom kupovine meda?
- Med treba kupovati dok je svež, a najbolji je onaj koji se koristi odmah nakon vrcanja. Ponajbolji je med od lipe i bagrema, jer se ne prskaju. Dakle, preporučujem da se med kupuje od proverenih proizvođača u koje imate poverenja i koji redovno kontrolišu svoje košnice.
M. N.

Sprečava pričvršćivanje bakterija za tkivo, što je vrlo važan korak u procesu lečenja infekcije

MANUKA MED – UBICA BAKTERIJA

Manuka med već se vekovima koristi za lečenje rana, a prema istraživanjima s Instituta Kardif mogao bi da postane odlično oružje protiv otpornih bakterija, piše Daily Mail. Već je odavno ovaj med poznat po antibakterijskim svojstvima, a sada su istraživači istražili kako deluje na tri vrste bakterija koje najčešće inficiraju rane, uključujući i zloglasnu MRSA bakteriju. Ova bakterija je specifična jer je otporna na antibiotik meticilin i druge slične lekove. Nije opasna dok je prisutna na koži, već ukoliko uđe u telo. Med sprečava da se bakterije pričvrste na tkivo, što je bitan korak u procesu infekcije, a može bakterije učiniti osetljivim na antibiotike.
Pčele proizvode manuka med iz nektara grma manuka koje raste isključivo na Novom Zelandu. Stručnjaci su prepoznali vrednost ove vrste meda, što je dovelo do uključivanja u mnoge moderne proizvode za negu. Međutim, tajna lekovitosti je još uvek velika nepoznanica.